Oni kojima je postalo svejedno obično su oni koji su najviše marili
Radili, trpjeli, voljeli, krpali i u tišini nečujno krvarili
Oni kojima je postalo svejedno više se nemaju za što boriti
Razočarali su se i opekli, ne žele se opet uzalud umoriti
Oni kojima je postalo svejedno ne žele više gledati gore
Sad preziru šarene krpe što nad glavama im mašu i vijore
Oni kojima je postalo svejedno uranjaju u nove obzore i zore
Ne mare oni za škure bure i njihove silne bofore
Oni kojima je postalo svejedno u šasiji života mijenjaju motore
I lagano odlaze tamo gdje smijehom se crtaju bore
One kojima je postalo svejedno ne možete više zastrašiti
One kojima je postalo svejedno nemate čime potplatiti
Oni kojima je postalo svejedno neće vam se nikada vratiti
